Skip to Content.
Sympa Menu

cc-rs - Re: [Cc-.rs/.yu] Licenca/licenca, ugovor/dozvola, definicije

cc-rs AT lists.ibiblio.org

Subject: Creative Commons Serbia

List archive

Chronological Thread  
  • From: vedran.vucic AT gnulinuxcentar.org
  • To: Nena Antic <advocat_studio AT yahoo.com>
  • Cc: cc-rs AT lists.ibiblio.org
  • Subject: Re: [Cc-.rs/.yu] Licenca/licenca, ugovor/dozvola, definicije
  • Date: Fri, 16 Mar 2007 09:35:13 +0100

Zdravo,

Nijedan prevod nije savrsen jer je jednostavno receno prevod sa jednog jezika na drugi -razlicit- jezik. Oko toga se nije potrebno sporiti.

Licence kao sto su CC licence su veoma fleksibilne i one prvenstveno sluze pospesivanju razmene kulturnih dobara, a ne "zastiti". Dakle, nisu prvenstveno restriktivne. Samim time one moraju imati pravnu terminologiju, ali prostor definisanja prekrsaja se svodi na mali broj mogucnosti prekrsaja, jer ta licenca ne sluzi prevenstveno za regulisanje nego za pospesivanje.
Sudska zastita u tom slucaju je moguca i nuzna, ali nije laka.
S obzirom da se kod ovakvih licenci najcesce radi o tzv. nematerijalnoj steti otrebno je da se nadju sredstva da advokatske kancelarije pro bono vode sporove kako bi odbranili prava autora.

Nebih ulazio u sporove oko terminologije jer nisu u najsirem smislu predmet ove liste.

Pozdrav,

Vedran






Quoting Nena Antic <advocat_studio AT yahoo.com>:

Nesporno je da predlog Licence nije savrsen, kao i da nece i posle svih promena biti idealan, ali tvrdnja da Licenca nije ugovor nije tacna, kao ni tvrdnja da ugovor i dogovor nemaju isto znacenje. Da su propisi i ugovori savrseni, ne bi se nikada menjali, a da bi postojala sudska praksa u vezi sa Licencom, trebalo bi prethodno imati Licencu, kao vazecu, odnosno usaglasenu sa domacim pravom. Po nasem pravu, Sporazum o licenci je Ugovor o licenci.

U slucaju spora, nacionalni sud se nece pozivati na nemacku sudsku praksu, nego na nase zakone, pa je neophodno utvrditi sta u predlogu treba menjati. U nekom slucaju je vazna preciznost u terminologiji, a nekada je neophodno prosireno znacenje.

Nena



vedran.vucic AT gnulinuxcentar.org wrote:
Zdravo,

Ugovor o licenci je jedna stvar koja je jako vazna. Neke softverske
licence ce doprineti ogranicavanju prava, a neke ce doprineti
povecavanju prava, ovisno o licenci.
Dogovor i ugovor nisu jedno te isto dok sporazum moze imati pravnu
snagu sto je za nas jako dobro.
Zakon nemoze sve slucajeve regulisati zato se i prati sudska praksa i
niko ne kaze da je ona vise obavezujuca nego sto je zakon.
Sve nematerijalne stete se mnogo teze nadoknade i to je kad su u
pitanju nekomercijalne licence za nas otezavajuca okolnost iako zakon
predvidja razne stvari.

To ne znaci da trebamo usporiti, nego suprotno, da trebamo vise da
radimo i zbog toga je vazno da se dobro i precizno definisu termini
jer ce takve greske pasti kod sudskih sporova i ljudi nece hteti da
koriste licence.
Sva ova diskusija zato i sluzi, ne radi se iskljucivo o leksickim
stvarima nego o teorijskim, ali i prakticnim. ;)

Pozdrav,

Vedran


Quoting Nena Antic :

Ugovor je isto sto i dogovor ili sporazum, a Ugovor o licenci ili
Licenca nije surogat ugovora, nego ugovor u pravom smislu reci.
Sudska praksa je vazna, prati se i postuje, ali nije pravno
obavezujuca kao zakon.
Sud ne sudi na osnovu argumenata i sudske prakse, nego na osnovu zakona.

Znam da je izdavacka politika nekorektna prema autorima i da je
praksa pravno diskutabilna, ali ce CC licence, uz softverske
licence, svakako doprineti postovanju sloboda i prava. Smisao
debate je prvenstveno u jezickoj i pravnoj proveri predloga Licence,
ali se ona na listi nastavlja i posle sastavljanja finalne verzije.

Nena




vedran.vucic AT gnulinuxcentar.org wrote:
Licenca ne podrazumeva dve ugovorne strane nego dve sporazumne strane,
jer je licenca Agreement a ne contract.

Primer koji sam ja naveo je iz sudske prakse iz Nemacke. To neznaci
da se ja slazem sa time. :-)

U nasem zakonodavstvu cak narudzbenica + predracun i dopis kojim se
neko izvestava da ce obaiti prodaju na osnovu narudzbenice moze d aima
funkciju ugovora, ali mi nismo u svemu dobar primer.

Sudska praksa je jako vazna i ne treba potcenjivati teoretsku vrednost
toga jer sudije po prirodi stvari o tome vise znaju nego o praksi, a
tuzioci i branioci izvode ubedljivost argumenata sto omogucava
sudijama laksi rad i donosenje presude.

Uzmimo nor. sledecu situaciju
B92 u svojoj elektronskoj korspodencij stavlja notu u kojoj kaze da su
oni B92 vlasnici korespodencije.
Ako umetnik mailom posalje svoju pesmu, fotografiju pejzaza i sl. da
li B92 postaje automatski vlasnik tog umetnickog dela i sta to sve u
stvari znaci.

AKo mene pitate krajnje je pravno neodrzivo da se neko unapred
proglasava vlasnikom korespodencije, ali je to tako u praksi.

Ima ovakvih pitanja milion i ocito je da je jako vazno prevesti
najrazlicitije licence i otvoriti diskusiju na tom planu posto je
tisina o tome deo nase nekulture o tim pitanjima.
Mi mporamo nasim diskusijama da to probudimo i da pomognemo da se
postavi na svoje noge.


Pozdrav,

vedran




Quoting Nena Antic :

Licenca podrazumeva dve ugovorne strane, jer da bi neko stekao
ovlascenje, neko drugi prethodno treba da mu da ovlascenje. Bez
davanja ovlascenja nema sticanja ovlascenja. Uslovi/ogranicenja pod
kojima se daje ovlascenje su obaveze one ugovorne strane koja stice
ovlascenje. Prema tome, Licenca je ugovor. U nasem pravu, postoji
poseban Ugovor o licenci, tacnije u Zakonu o obligacijama.
Citala sam Gpl i Gfdl i terminologija je slozenija od CC licenci,
ali nije neshvatljiva. Mislim da do zabune dolazi usled nedostatka
prevodilacke saradnje pravnika i programera, pa samim tim i
nedostatka odgovarajuce interpretacije pravnog teksta.

Slazem se da slobodan softver bude slobodan i da postane jos
slobodniji...Slazem se i za brosure/publikacije, savetovalista.
Postaje neophodno.

Ali, pre svega, mislim da sada treba da se posvetimo nacionalnoj CC licenci.

I ne mislim da pravni teoreticari ne mogu da daju dobra prakticna
resenja. Naprotiv!

Nena


vedran.vucic AT gnulinuxcentar.org wrote:
Zdravo,

Nebih ulazio u pravne definicje, ali jedna od zbrka u diskusijama
izmedju ugovor a i licence i jeste u tome. Licenca nije
samoovlascenje nego i govori o pod kojim uslovima se nesto desava sto
znaci da ima ogranicenja.

Predlazem da se posvetite citanju raznih npr. softverskih licenci i tu
cete videti najrazlicitije varijacije sloboda i ogranicenja kao i
pretnji sudskim postupkom u slucaju krsenja licence. Tu je Microsoft
jedna od najrigorioznijih kompanija koja ima licencu koja je sve vise
i vise ogranicavajuca za same korisnike.

Nisam siguran da je u svim situacijama vazna razlika izmedju licence i
ugovora, ali znam da u nekim zemljama to u poslovnim aplikacijama moze
imati smisla.

POgledajte sajtove koje sam poslao i pratite diskusije, a ponegde cete
naci i opsirnije dokumente sa suda i sve te diskusije su dobra izvorna
gradja za pripremu za eventualne sudske sporove kod nas do kojih c
emorati doci. Na zalost kod nas nema tako slobodne licence koju nasi
ljudi nece prekrsiti jer nemaju kulturu postovanja licence.
Cak i kod slobodnog softvera pogotovo kod web aplikacija oni uklanjaju
korisniku pristup licenci i jednostavno stave "powered by Mirko" i sl.
i onda vise niko nezna sta to znaci iako u licenci pise da je licenca
sastavni deo softvera te se nemoze uklanjati iz softvera. Tu mozemo
diskutovati da li je licenca uklonjena ili je samo korisniku
oenmoguceno da se upozna sa sadrzajem licence. Nedavno je jedan nas
fakultet promovisao neko softversko resenje i kad sam doticne
profesore pitao kakva je licenca nisam dobio nikakav odgovor.

Ocito je da je potreba kancelraija isl. koja ce omoguciti umetnicima,
programerima, korisnicima softvera da se posavetuju i da traze zastitu
svojih prava, a jedno od tih prava kod slobodnog softvera je pravo i
obaveza da softver ostane slobodan kao kod GPL v.2

Pozdrav,

Vedran



Quoting Nena Antic :

Dodatak u vezi sa nazivom Ugovora o licenci - Licence

http://mirrors.creativecommons.org/worldwide/rs/english-changes.pdf

Nena

Nena Antic wrote: U naslovu ugovora je u
zagradi naznaceno da ce se za Ugovor o licenci koristiti termin
Licenca, sa velikim l i objasnjen je razlog izmene izvornog,
engleskog teksta ispod naziva License, tj. License - License
Agreement /License/
http://mirrors.creativecommons.org/worldwide/rs/translated-license.pdf

Posto je sustina pravnog teksta ugovorna, nuzno je upotrebiti
adekvatan naziv. Prevod originalnog naslova License sa Dozvola
dovodi u zabludu, jer implicira ovlascenje, a ne i obavezu Sticaoca
licence, cime se mogu osujetiti prava Davaoca licence i autora
zasticena Licencom ili Ugovorom o licenci.

Punomoc ili punomocje se vezuje za zastupanje, a licenca, sa malim
l, za koriscenje autorskog dela, sto svakako nije isto.

Definicije su u tekstu posebno naglasene velikim slovom radi jasnoce
i naznacenja osnovnih termina koji se korste u Licenci sa velikim
l. U domacim i inostranim ugovorima nije nuzno, ali je uobicajeno
da se osnovni termini naglasavaju velikim slovom, /npr. Prodavac i
Kupac, Autor i Izdavac/.

Nena




vedran.vucic AT gnulinuxcentar.org wrote:

Zdravo,

TAcka 3.5.2. tzv. studije o izvodljivosti prikljucenju EU kojom su se
svi busali podrazumeva da drzava ex officio - po sluzbenoj duznosti
vodi racuna o zastiti autorskih prava i tzv. intelektualne svojine.
Mislim da ce sa te strane morati da dodje do barem nekog uskladjivanja
nasih zakona sa zakonima EU.
JA nebih sada ovde raspravljao o tome d ali je licenca ugovor ili
nije, o tome se vodi zucna rasprava i na tzv. zapadu.
Licenca je u svakom slucaju punomoc kojom autor daje
punomoc/ovlascenje korisniku da koristi nesto pod uslovima u licenci.
Licenca se ne potpisuje kao ugovor, ali zato treba voditi racuna o
tome u samoj praksi. JA sam licno kao umetnik imao te probleme d aima
ugovor zxa pozorinsu muziku i u ugovoru lepo pise da ugovor vazi do
kraja npr. septmebra i da ce se do tada odrzati 4 izvedbe. Medjutim,
u toku oktobra, novembra i decembra se vrse izvodjenja bez mog znanja
i bez ikakve nadoknade. To ne mora nuzno d ami smeta, ali je ocito
ugovor u toj situaciji farsa i mene nije niko pitao da li moj autorski
rad ima neku licencu.
Zbog brojnih takvih iskustava sama licenca treba biti deo ugovornog
odnosa i da korisnik nekog umetnickog dela zna pod kojim uslovima se
regulisu autorska prava.

Detalje oko terminologije bi prepustio pravnicima koji se bave tom
materijom u sudskoj praksi , a ne samo teorijski. Zanm da je jednom
kod nas carina rasprodala na licitaciji robu koju je zaplenila i tu je
bilo La Costa amajica koje nisu bile originalne. Firma koja je uredno
od drzave na toj licitaciji kupila te majice je kasnije tuzena od
firme La Costa zbog prodaje robe koja nema originalni znak. Tu se
postavlja pitanje ko je u stvari pocinio krivicno delo Carinska uprava
pustajuci u promet takvu robu ili covek koji ju je legalno otkupio.
Covek iz La Costa je imao probelm dokazivanja jer su lazne majice tako
reci 99% iste i nije mogao da dokaze da su to usopet lazne iako svi
znaju da jesu, ali on nije bio u stanju da prilozi materijalne dokaze.

Dakle, zbog evo sammo dva slucaja koje sam naveo, a ima ih milion
vazno je da se time malo pozabave strucnjaci i da uz licencu mozemo
objaviti knjizicu/brosuru sa pravnim savetima za autore kako da
pomognu sebii korisnicima njihovih dela da rade ono sto treba da rade
slobodno i sa postovanjem autora.



Pozdrav,


Vedran

Quoting Sanja Radovanovic :

Mislim da je jasno da tekst treba jezicki doraditi, ali to svakako
treba da urade pravnici jer se tim terminima koriste. Za jednog
lingvistu malo sta od pravnih termina ili terminoloskih rasprava
pravnika ima smisla. No, dodala bih jedan komentar vezan za pitanje
upotrebe samog termina licenca. Tacno je da je licenca vezana za
industrijsku svojinu, ali to ne znaci da se ona nije "odomacila" i u
autorskom pravu. Zar izraz licencirani softver nije dovoljno
prisutan kod nas? Uz to, mislim da primena ove licence ne bi
izazvala nedoumice u sudskoj praksi. Pozivanje na nemacku praksu
nije lose, ali treba tacno znati sta je bilo predmet spora da bi se
moglo analizirati jer licenca, zapravo, po svojoj prirodi jeste
ugovor. Odstupanja, naravno, postoje, ali u sudskom postupku sud
nije vezan nazivom ugovora, vec njegovom sadrzinom. Mozete ga
nazvati kako hocete, a sud ce odlucivati rukovodeci se onim sto su
stranke ugovorom htele postici. I nije tacno da Zakon o autorskom
pravu i srodnim pravima ne poznaje taj termin (postoje zakonske
licence, zar ne?).
Kad vec nastavljamo diskusiju vezanu za sam prevod, ja bih dodala
nesto sto ima veze sa tehnikom pravnog normiranja, a ne prevodom (uz
sve pohvale za gospodju Nenu). Naime, neke odredbe ne zvuce bas
mnogo u duhu naseg pravnickog regulisanja, ugovaranja ili kako vec
hocete. Npr. u zavrsnim odredbama: Svaki put kada Sticalac
licence.... Da li bi bilo bolje recenicu zapoceti subjektom: Davalac
licence, povodom dela, nudi prijemniku ugovor o licenci sa istim
odredbama i pod istim uslovima predvidjenim ovom Licencom prilikom
svakog distribuiranja, umnozavanja...... Pri tom, ne smatram
neophodnim da se zajednicke imenice pisu velikim slovom. Ne samo da
je protivno nasem pravopisu, vec je i suvisno doslovno prihvatiti
sve sto dolazi sa Zapada.
Na kraju, zelela bih, mada je na to vec skrenuta paznja, preusmeriti
diskusiju na sustinu. Umetnici i ostali na koje se Licenca odnosi
neka procene da li im pruza dovoljno garancija da ce svoje pravo
realizovati u punom obimu, a pravnici neka obrate paznju na
mogucnost primene odredbi ove Licence. Iako sam se ja medju prvima
povela za jezickim raspravama, uz veliko izvinjenje zbog toga,
isticem da bi zaista bilo korisno, ili bar mnogo korisnije,
analizirati samu Licencu.
----- Original Message -----
From: "tomislav medak"
To:
Sent: Wednesday, March 14, 2007 9:19 AM
Subject: Re: [Cc-.rs/.yu] intelektualna/duhovna tvorevina,
prijemnik/primalac,privatna/licna


-----BEGIN PGP SIGNED MESSAGE-----
Hash: SHA1

Ako mogu ikako pomoci iskustvom lokazliacije hrvatskih licenci u pogledu
definiranja autorskog djela s intelektualna/duhovna tvorevina - mi smo
se drzali definicije autorskog djela iz hrvatskog zakona o autorskom i
srodnim pravima.

Stovise, definicije u prvom dijelu licence bazirane su na definicijama u
zakonu tamo gdje one postoje (npr. zbirka za 'collective work', prerada
za 'derivative work') kako bi se izbjegla nedoumica oko pojmova u
pravnom tumacenju licence.

pozdrav,

Tom


cc-rs-request AT lists.ibiblio.org wrote:
> Send Cc-rs mailing list submissions to
> cc-rs AT lists.ibiblio.org
>
> To subscribe or unsubscribe via the World Wide Web, visit
> http://lists.ibiblio.org/mailman/listinfo/cc-rs
> or, via email, send a message with subject or body 'help' to
> cc-rs-request AT lists.ibiblio.org
>
> You can reach the person managing the list at
> cc-rs-owner AT lists.ibiblio.org
>
> When replying, please edit your Subject line so it is more specific
> than "Re: Contents of Cc-rs digest..."
>
>
> Today's Topics:
>
> 1. Re: izvrsivost ili primenljivost/primenjivost, odredba 8 c
> (vedran.vucic AT gnulinuxcentar.org)
> 2. Re: intelektualna/duhovna tvorevina, prijemnik/primalac,
> privatna/licna (Desiree Miloshevic)
> 3. Re: intelektualna/duhovna tvorevina, prijemnik/primalac,
> privatna/licna (vedran.vucic AT gnulinuxcentar.org)
>
>
> ----------------------------------------------------------------------
>
> Message: 1
> Date: Tue, 13 Mar 2007 23:16:53 +0100
> From: vedran.vucic AT gnulinuxcentar.org
> Subject: Re: [Cc-.rs/.yu] izvrsivost ili primenljivost/primenjivost,
> odredba 8 c
> To: Veka i Teka
> Cc: cc-rs AT lists.ibiblio.org
> Message-ID: <20070313231653.pupqyrsdtq0wc448 AT gnulinuxcentar.org>
> Content-Type: text/plain; charset="iso-8859-1"
>
>
> Da, treba postovati nasu terminologiju, jer je funkcija licence da
> regulise neke uslove koriscenja nekog dela u nekom pravnom sistemu.
> Dakle, to je nuzno, ako je taj cilj vazniji od samog cina
> "prevodjenja", a nadam se da jeste. Na osnovu tog dokumenta se moze
> vrsiti zastita to jest utuzenje ako dodje do krsenja, a za to je vazno
> da se licenca slaze sa terminologijom koja vazi kod nas.
>
>
> Pozdrav,
>
>
> Vedran
>
>
> Quoting Veka i Teka :
>
>> Zdravo,
>>
>> Kod nas je licenca termin koji se vezuje za industrijsku svojinu,
>> prvenstveno.
>> Sam izraz "licenca" ne postoji u Zakonu o autorskom i srodnom pravu/
>> koristi se termin "dozvola".
>>
>> Ograda "tako ne znaci kod nas" u Vedranovom komentaru je potpuno
na mestu.
>> Medjunarodno autorsko pravo ne postoji. Postoji minumum, uslovno
>> receno, najmanji zajednicki sadrzalac, koji je obavezujuci za zemlje
>> potpisnice i tzv. ugovora prve generacije (Bernska konvencija
i Rimska)
>> i ugovora druge generacije (WIPO). Princip da se u slucaju trazenja
>> zastite (tuzbe zbog povrede prava ili naknade stete) primenjuje pravo
>> zemlje suda u kojoj se tuzi (trazi zastita ) dovodi do necega sto se
>> zove forum shopping/ jedan isti slucaj imace razlicit ishod u
>> zavisnosti od toga pred sudom koje zemlje se vodi. Nacionalno pravo
>> odredjuje sudbinu spora.
>>
>> Pretenciozno je traziti bilo od Nene, bilo od nacionalne licence ciji
>> predlog komentarisemo, da bude vise od nacionalne.
>> Ono sto vazi kod nas mora da prati nasu terminologiju, cak i kada je
>> ona nakaradna (Ilustracije radi, pravo koje se u svim medjunarodnim
>> dokumentima zove distribution right kod nas se prevodi i to je
>> pozitivni zakonski termin, kao pravo na stavljanje primeraka dela u
>> promet. Sta se desava kada se taj nas izraz prevede na engleski/ niko
>> ne prepoznaje distribution right/ kao da smo mi izmislili neko novo
>> ovlascenje. ) Tako da kod nas, bar po mom misljenju, treba
pratiti nasu
>> zakonsku terminologiju. Ona nas obavezuje. Ako imamo Zakon o autorskom
>> i srodnom pravu, onda i u ovom slucaju koristimo izraz srodna prava.
>> Ako imamo pravo na stavljanje primeraka dela u promet/ onda nas i ovaj
>> ne preterano srecan prevod obavezuje.
>>
>> Definitivno nije samo prevod. Medjutim, jeste o autorskom pravu. I
>> jeste u Srbiji koja ima svoje propise u ovoj oblasti. Dopadali nam se
>> ili ne termini (meni licno se ne dopadaju, deluju mi
rogobatno) koji su
>> vazeci u nasem pravu, mislim da moramo da ih postujemo.
>>
>> Pozdrav
>> Verica
>> ----- Original Message ----- From:
>> To: "Nena Antic"
>> Cc:
>> Sent: Tuesday, March 13, 2007 08:55 PM
>> Subject: Re: [Cc-.rs/.yu] izvrsivost ili
>> primenljivost/primenjivost,odredba 8 c
>>
>>
>> Zdravo,
>>
>> Treba dobro pogledati kako stoje stvari jer je nedavno u Nemackoj bila
>> jedna presuda u kojem je potvrdjeno da licenca nije ugovor. To
>> neznaci da je tako i kod nas. Treba proveriti kakva je sudska praksa
>> na tu temu.
>> Duhovno je duhovno sa i bez crkve (pravoslavne) i tesko se pravno
>> definise jer pravo mora imati utvrdive osnove. Intelektualno je ipak
>> utvrdivo.
>> Da, slazem se da to nije samo prevod, mada treba imati u vidu da je
>> moguce da se odbrana prava iz licence moze vrsiti i pred medjunarodnim
>> sudovima tako d anije lose pitati nekog advokata sta misli o tome.
>> Koliko ja znam mora prvenstveno da se slaze sa nasim zakonodavstvom,
>> ali nije lose da ima veze i sa drugim pravnim sistemima.
>>
>>
>> Pozdrav,
>>
>>
>> vedran
>>
>>
>>
>> Quoting Nena Antic :
>>
>>> U nasem pravu se pominje izvrsenje, neizvrsenje ili
>>> mogucnost/nemogucnost izvrsenja ugovora, a Licenca je ugovor.
>>> Primena se vise vezuje za zakon, pravo, normu.
>>>
>>> Nena
>>>
>>>
>>> Nena Antic wrote: U teorijskoj, zakonskoj
>>> i ugovornoj pravnoj terminologiji se uglavnom koristi izvrsivost,
>>> termin pogodan za primenljivost. Time sam se rukovodila prevodeci
>>> tekst, a ako se prevede sa uneforcable ili neprimenljiva, da li bi
>>> to promenilo smisao i razumljivost ove odredbe? Da li izvrsivost
>>> zaista dovodi u zabludu? Sta misle ostali?
>>>
>>> Posto je ovo predlog nase nacionalne licence, odnosno tipskog
>>> autorskog ugovora, na javnu raspravu su pozvani strucnjaci koji
>>> govore engleski i srpski jezik, jer primarno treba da ustanovimo da
>>> li predlozeni tekst odgovara nasem jeziku i pravu. Iz tog razloga
>>> relevanto je poznavanje srpskog jezika i prava, a ne samo pravne
>>> terminologije. Ovo nije prost prevod Licence sa jednog jezika na
>>> drugi, nego prenosenje Licence iz anglosaksonskog u nas pravni i

=== message truncated ===


---------------------------------
Now that's room service! Choose from over 150,000 hotels
in 45,000 destinations on Yahoo! Travel to find your fit.


Attachment: bin_oE_IQawwh.bin
Description: PGP Public Key




Archive powered by MHonArc 2.6.24.

Top of Page